Представљена Национална стратегија за апроксимацију у области животне средине

Србији је потребно око 10 милијарди евра за имплементацију прописа ЕУ у области заштите животне средине до 2030. године, односно 1.400 евра по становнику, закључено је данас на представљању Националне стратегије за апроксимацију у области животне средине у Скупштини Србије.

Како је оценио заменик шефа Делегације Европске уније у Србији Адриано Мартинс, Србија је остварила велики напредак у области животне средине, а посебно у области управљања отпадом, заштити природе и управљањем хемикалијама, док се велика улагања очекују у области управљања отпадним водама.

- Процес апроксимације подразумева преношење целокупног законодавства ЕУ на домаћу легислативу и његову примену. Стратегија садржи економске инструменте и финансијске механизме у области животне средине који су неопходни за реализацију домаћих и иностраних улагања у дугорочно одрживе активности на том пољу. Такође, разматра потребе за институционалном реформом и јачањем, развојем законодавства, спровођењем прописа на свим нивоима, едукацијом и развијањем јавне свести на пољу животне средине. Предвиђамо да ће до 2012. године бити спроведена потпуна хармонизација прописа са ЕУ - рекао је државни секретар Министарства животне средине, рударства и просторног планирања Ивица Радовић.

На основу стања инфраструктуре у животној средини у Србији и анализе у земљама које су скоро постале чланице, процењује се да су најзахтевнији сектор вода са 5,6 милијарди, отпад са 2,8 милијарди и сектор индустријског загађења са 1,3 милијарди евра. Битан део трошкова се односи на оперативне трошкове који се не могу подмирити из међународних извора финансирања, већ се морају финансирати из буџета, приватног сектора или кроз накнаде. Процењује се да ће потреба за додатним финансирањем из буџета достићи максимум од око 962 милиона евра током 2019. године и требало би равномерно да опада све до 2025. године.

- Стратегија садржи економске инструменте и финансијске механизме неопходне у области животне средине. Водимо се искуствима нових чланица ЕУ, које су нам показатељ које замке би требали да избегнемо, а шта да применимо у процесу приступања - објаснио је помоћник министра животне средине, рударства и просторног планирања Небојша Покимица и додао да је у току припрема пројеката за трећу компоненту ИПА фондова. 

Стратегија препоручује Влади да усвоји три основне стратешке политике: домаћи прописи би требало да осликавају правне тековине ЕУ, коришћене донаторских средстава би требало да се оптимизира како би се умањили трошкови које ће сносити држава и имплементација би требало да се усредсреди на захтеве ЕУ.

- Усвајање ове Стратегије подразумевало је утврђивање тренутног стања у области животне средине, а заснива се на институционалном, правном и економском аспекту. Стратегија дефинише послове свих нивоа власти и нуду одговор на питање како да Србија хармонизује своје законодавство са ЕУ - указао је Зоран Сретић из канцеларије за европске интеграције Владе Србије.  

Стратегија се базира на три документа и то на: Националном програму интеграције Републике Србије у ЕУ (НПИ), Националном програму за заштиту животне средине (НПЗЖС) и Националној стратегији за одрживи развој (НСОР).