уторак, 17. мај 2011.
Пројекат прикупљања истрошених батерија покренут је у оквиру акције "Очистимо Србију. Циљ пројекта је да се грађанима омогући да на одговарајућим местима, без икакве накнаде, у континуитету, одлажу истрошене потрабилне батерије из својих кућних апарата, играчака, сатова, телефона и да их на тај начин дају свој допринос очувању животне средине.
У Србији су се до сада батерије одлагале заједно са комуналним отпадом на депоније, што је може да буде веома опасно јер батерије најчешће садрже тешке метале (жива, кадмијум, олово...) који су веома токсични и канцерогени. Зато је неопходно рециклирати их. У нашој земљи не постоји постројење за рециклажу батерија, али је започето њихово прикупљање и безбедно привремено складиштење ради слања на рециклажу у иностранству.
Реализација акције отпочела је у марту 2011. године, постављањем посуде за одлагање истрошених батерија испред Макси супермаркета на Цветном тргу у Београду. Од почетка акције обезбеђено је 65 посуда за прикупљање батерија, од којих је 30 постављено у Београду, а 35 у већим продајним објектима Делта Максија широм Србије.
Посуде су препознатљиве, у облику батерија и израђене су од сертификованих материјала који су отпорни на дејство киселина и база и онемогућују цурење садржаја истрошених батерија из посуде. Поклопац посуде има систем за закључавање чиме се обезбеђује да пражњење врши само овлашћено лице.
Проценат искоришћености олова, цинка, никла, кадмијума, живе, сребра и мангана кроз процес рециклаже батерија је око 50%, што води ка нижој цени сировина, а и рециклирањем се спречава да ове супстанце, да загаде животну средину. Такође, батерије садрже и штетне хемикалије које представљају велику претњу по човека и животну средину, а рециклажом се спречава њихов штетни утицај.
Просечно домаћинство користи до 21 батерију годишње. Док је за производњу батерије потребно је 50 пута више енергије него што она сама складишти (поседује).
петак, 29. април 2011.
У оквиру акције Очистимо Србију крајем 2009. године, покренут је Пројекат раздвајања отпада на месту његовог настанка чији је циљ да се подигне свест грађана Србије о значају заштите животне средине, као и важности планског прикупљања и сепарације отпада. Пројекат је започет постављањем кутија за прикупљање папира у згради Владе Србије. Од почетка акције обезбеђено је 30.000 кутија за раздвајање папира које уручене свим канцеларијама државних органа, затим локалним самоуправама, образовним и здравственим установама. Акцију су подржала и привредна друштва која су кутије за прикупљање папира поставиле у својим канцеларијама широм Србије.
У кутије могу да се одлажу новине, канцеларијски папир, часописи, свеске, проспекти, каталози књиге и кутије.
За производњу тоне папира из примарне сировине потребно је 2 тоне дрвета, 3 тоне паре, 7.400 киловати електричне енергије, више од 50.000 литара воде, док се производи 50 метара кубних отпадне воде и 300 литара хемикалија за кување дрвета. За производњу тоне папира из секундарне сировине, односно старог папира, потребно је 1,2 тоне старог папира, 2 тоне паре, 3.600 киловати електричне енергије, 16.000 литара воде, док се производи 7 метара кубних отпадне воде без фенола.
Рециклажом тоне папира се поштеди од сече 17 стабала и утроши се 60 одсто мање енергије него када би се папир добијао из дрвета.
